Одређивање вертикалне удаљености пуне протезе у кинеској зубној лабораторији

Када је мандибула природног зуба у дислокацији квржице, право растојање од дна носа до дна браде назива се вертикално растојање оклузалног положаја; када је мандибула у положају мировања, право растојање од дна носа до дна браде назива се вертикално растојање положаја мировања. Правилно вертикално растојање може задржати висину доње трећине лица, што је повезано са пуноћом и лепотом лица, а такође може учинити кондил у умереном и удобном положају у ТМЗ фовеи. Након губитка целих зуба, изгубљен је ослонац између горње и доње вилице, доње три тачке лица су се скратиле, усне и образи су упали, што је очигледно утицало на слику лица. Штавише, пошто је мандибула често у положају прекомерног подизања, кондил се помера уназад, што ће дуго времена изазвати симптоме темпоромандибуларног зглоба. Због тога је важан корак направити комплетну протезу и вратити првобитно вертикално растојање.



Међутим, приликом израде комплетних протеза за одређивање вертикалног растојања, због недостатка искуства, оно се често чини превисоким или прениским, што ће утицати на квалитет протеза, а неке чак треба и поново направити. Уобичајени симптоми су следећи:



(1) Вертикално растојање је превелико: вертикално растојање одређено комплетном протезом је превисоко, доњи део лица постаје дужи, мишићи лабиобукалног дела су напети, горња и доња усна се не могу затворити, насолабијални жлеб и ментолабијски жлеб постају плитки, као да има нешто у устима; Приликом говора, горњи и доњи зуби често имају звук судара, а протеза се слабо задржава: постоји осетљивост при оклузији, а постоји и нелагодност са обе стране темпоралног дела: дуго времена ће то довести до неких симптома темпоромандибуларни зглоб, као што је пуцање и бол при оклузији, а у тешким случајевима може доћи до ограничења отварања уста.



(2) Вертикално растојање је прениско: вертикално растојање одређено комплетном протезом је прениско, доњи део лица постаје краћи при оклузији, горње и доње усне сувише чврсто у контакту, усне се окрећу ка споља или ка унутра, удубљење уста није пуно, показује стари облик лица: при оклузији доња вилица треба да буде подигнута више него када је вертикално растојање нормално да би се вештачки зуби горње и доње вилице додиривали, па је тешко жвакати, а Ефикасност жвакања је ниска: дуго времена ће изазвати и темпоралне симптоме вилице.



Да бисмо избегли горенаведену ситуацију, приликом израде комплетне протезе за одређивање вертикалног растојања, поред коришћења методе мерења (вертикална растојање положаја мировања минус 2мм), треба обратити пажњу и на то да ли је пропорција између дужина три доња дела лица и дужина лица је хармонична, посебно да ли се горња и доња усна могу само додиривати, да ли је назолабијални жлеб и